2. ИКТ‎ > ‎

20. Рад са датотекама


Датотека

Датотека (фајл) је именовани, структурирани скуп података садржајно везаних, смештених на медију за меморисање. Подаци меморисани у датотекама се чувају и након престанка рада одређеног програма коме припадају и називају се перзистентни подаци (енгл. persistance - одржано, постојано).

Датотека је логичка јединица меморије која представља апстракцију физичких карактеристика датог меморијског уређаја. За датотеку се може рећи и да је то апстрактни тип података који ОС дефинише и имплементира као низ логичких слогова. Тип података подразумева
  • скуп вредности које податак може да има, 
  • меморијски простор потребан за смештање податка, 
  • као и операције које могу да се изврше над податком. 
За разлику од података који се налазе у оперативној меморији, подаци у датотеци су постојани, тј. остају сачувани и након искључења напајања или поновног укључења система. Подаци који се чувају у датотекама се могу изгубити једино отказом уређаја на којима се датотеке налазе.

Битне карактеристике система датотека су:
  • структура, 
  • именовање, 
  • заштита, 
  • физичка организација датотека и 
  • начини коришћења. 
На једном диску се може налазити више различитих система датотека.

Уписивање логичке датотеке на меморијски уређај је једна од основних функција оперативних система, тј. главна функција система за управљање датотекама. У општем случају величина логичког слога је различита од величине физичког слога на уређају на коме се датотека складишти. Датотека није увијек меморисана као целина на једном мјесту на диску, већ код реалних система садржај датотеке може да буде разбацан у више блокова који нису суседни, односно може доћи до фрагментације података.

Свака датотека има атрибуте. Најважнији атрибути датотеке су:
  • име, 
  • величина, 
  • датум и вријеме посљедњег ажурирања, 
  • власник, 
  • дозволе, 
  • локација података, 
  • итд. 
Најчешће команде система за управљање подацима су:
  • креирање датотеке, 
  • читање и писање унутар датотеке, 
  • позиционирање унутар датотеке ради операције читања и писања, 
  • постављање и коришћење механизма заштите, 
  • промена власништва над датотеком, 
  • листање датотека у датом директоријуму, 
  • брисање датотеке. 
Заштита датотека је важна особина ОС која омогућава да различити корисници складиште своје информације на дељеном рачунару и да тим информацијама могу да приступе само власници тих података и ауторизовани корисници.

Важно је и спречити да не дође до губљења података. Датотеке или делови датотека могу да буду уништени на више начина:
  • хардверске грешке, 
  • откази напајања, 
  • откази глава диска, 
  • прашина, 
  • велике температурне промене, 
  • велике промене влажности, 
  • софтверске грешке, 
  • вандализам других корисника, 
  • присуство јаких магнетних поља, 
  • итд. 

Именовање датотека

Врши се тако што се додели име датотеке и наставак имена (екстензије) где је:
  • име датотеке (File Name)- низ до 255 знакова (без < > : " / \ ? *) 
  • наставка имена (Filename Extension) - додатак имену датотеке, дуљине 3 или више знакова 
Примери:
  • радсадатотекама.doc
  • sqlbazapodataka.sql

Копирање датотека

КОПИРАЊЕ подразумева да желимо датотеку у целости преписати на друго место, односно у другу фасциклу (фолдер, мапу). Наравно, под истим именом не може се копирати на исто место (исту фасциклу-фолдер).

Обавља се у неколико фаза:
  • Селектујете фајл који желите копирати
  • Издате команду Copy. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Copy.
  • Позиционирате се на локацију где желите да сместите копију фајла.
  • Издате команду Paste. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Paste.

Ова команда врши копирање (пребацивање) са оригиналне локација (source) на циљану локацију (destination), али на оригиналној локацији је задржана датотека коју смо копирали, она се налази и у циљаној фасцикли и у оригиналној фасцикли.

Овде је моменат да разјаснимо: датотеке се трајно чувају на дисковима. Команда Copy смешта датотеку у привремену меморију (Clipboard), која се налази унутар електронске меморије RAM меморије рачунара. Команда Paste пребацује датотеку из РАМ-а на хард диск.

За означавање више датотека који нису у низу, означимо прву кликом на њено име, држимо притиснут тастер Ctrl и кликнемо на име сваке следеће коју желимо означити. Када означимо све датотеке, отпустимо типку Ctrl.

За означавање целокупног садржаја директоријума (датотека и поддиректоријума) притиснемо комбинацију тастера Ctrl+A (истовремено притиснемо тастер Ctrl i A) или у менију Уређивање (Edit) изаберемо наредбу Одабери све (Select All).

Премештање /копирање фајлова

Уместо копирања често имате потребу да фајл пребаците са једне локације на другу.

Операција премештања (Movе) се разликује од копирања по томе што се датотека са изворне локације пребацује на циљну локацију.

Процедура је слична оној код копирања, само се уместо Copy користи Cut
  • Селектујете фајл који желите ископирати
  • Издате команду Copy. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Cut
Овде је моменат да појаснимо: датотеке се чувају на дисковима. Команда Cut смешта датотеку у привремену меморију (Clipboard), која се налази унутар електронске меморије RAM меморије рачунара. Коректније би било рећи да се у привремену адресу смешта име и локација где се датотека налази.
  • Позиционирате се на локацију где желите да сместите фајл.
  • Издате команду Paste. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Paste.
Ова команда врши копирање (пребацивање) са оригиналне локација (source) на циљну локацију (destination) података, али на оригиналној локацији нема више датотеке коју смо копирали, она се налази само у циљном фасциклу.

Уместо избора команди Cut, Copy и Paste из Edit менија можете да користите тастатуру и комбинујете тастере.
На тај начин можете задати команде и то:
Ctrl + C = Copy
Ctr + V = Paste

Брисање фајлова

Операција брисања (Delete) се разликује од премештања и копирања по томе што се датотека одстрањује (брише) са изворне локације.

Процедура је слична оној код копирања, само се умјесто Copy користи Delete
  • Селектујете фајл који желите ископирати
  • Издате команду Delete. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Delete

Преименовање фајлова

Уколико имате потребу да неком фајлу промените име то ћете учинити на следећи начин:
Активирате Експлорер (Explorer)
  • Пронађете и селектујете фајл коме желите промијенити име
  • Издате команду Rename: промени име. Ову команду можете пронаћи у менију Филе. Евентуално можете потражити икону са истим именом (углавном није дио стандардног сета палете алатки).
  • Након тога ће прозор који садржи старо име постати активан и омогућити да укуцате (прекуцате преко старог) ново име. За позиционирање можете користити миша или стрелице. Са BackSpace и Delete тастерима вршите брисање непотребних карактера.

И при изменама имена треба водити рачуна о конвенцијама за давање имена.

Премештање и копирање датотека методом превлачења и испуштања

Уобичајени начин копирања и премештања датотека и директоријума метода је превлачења и испуштања, односно одабир више датотека и њихово превлачење на друго место. Датотеку, на пример, можете повући у корпу за отпатке да бисте је избрисали или у директоријум да бисте је копирали или преместили на то место.

Како превлачити датотеке

Шта ће се догодити када повучете датотеку зависи од тога шта сте и где повукли. Када датотеку довучете над одредиште, појавиће се скочни прозор с информацијама — обратите на њега пажњу да бисте знали што ће се догодити када пустите тастер миша.

Додатне информације

YouTube видео

Датотечки систем (енгл. filesystem)

Датотеке су организоване у систем датотека на различите начине у зависности од оперативног системаДатотечки системи регулишу приступ тврдом дискумеморијимрежи и специјалним датотекама.

Код већине оперативних система, садржај једне датотеке је обично једнодимензионални низ бајтова (енгл. byte), дакле низ целих бројева између 0 и 255. Тек корисник датотеке или сам оперативни систем интепретирају ове бројчане редове као текст, програм или слику.

Датотечки систем уређује поред директоријума са датотекама и горе описаним садржајем датотека и атрибуте датотека. Атрибутима припадају тип датотеке, величина датотеке (број бајта у датотеци), регулисање права за упис и читање датотеке, датум настанка, датум последњег приступа и датум последњих промена датотеке. У зависности од оперативног система могући су и додатни атрибути.

У датотекама примењени знакови зависе од датотечког системаоперативног система и постављених језичких поставки. Код УНИX компатибилних датотека у имену се нпр. не смеју налазити знакови '/' и НУЛ знак. Додатно је дужина имена датотеке ограничена на 255 знакова. Знакови могу бити различито кодирани а новији оперативни системи подржавају и уникод.

Логичка и физичка слика датотека

Датотеке се могу посматрати на два начина. Логичка слика приказује датотеку као редове информацијских целина. У физичкој слици датотека се састоји из реда информационих блокова исте величине.

Врсте датотека

Датотеке се могу користити у различите сврхе као и бајтови из којих се састоје. По садржају разликују се следеће датотеке:

    • Програми (датотеке које могу извршити разне функције)
      • програми писани у машинским језицима
      • програми писани и језицима различитих скрипти (нпр. реxx)
    • Датотеке (садрже информације и служе за приказ/очување истих)
      • програмски код (текст)
      • текстуалне датотеке
      • музичке датотеке (нпр. WAV, MIDI, MP3)
      • графичке датотеке
      • базе података
    • Директоријуми
    • Специјалне датотеке (псеудо-датотеке)
      • датотеке за различите хардверске компоненте
      • Процесне информације

Могућности за маркирање типа датотеке:

  • Маркирање путем оперативног система (нпр. програм или текстуална датотека)
  • Маркирање путем имена датотеке (нпр. .doc на крају имена)
  • Маркирање унутар датотеке (нпр. <?hml version="1.0" на почетку)
  • Меморисање у одређеним директоријима

Comments