2. ИКТ‎ > ‎

21. Рад са текстом


Обрада текста уз помоћ рачунара може да се обави уз помоћ бројних програма а на овом месту упознаћете се са најчешће коришћеним програмом за канцеларијско пословање корисника оперативног система Ворд и програмом за рад са документима у оквиру услуге Гугл Диск.

Обрада текста - Основни појмови

За уређење и писање текста на рачунару постоји велики број програма како у власништву фирми, тако и слободних.

Од програма за обраду текста (текст процесори) који су се први појавили најпознатији су: RNO, WordStar, Quill, Chi-writer… Код ових текст процесора карактеристично је то што су се команде за форматирање текста писале унутар самог текста. Изглед текста могао је да се види тек након штампања.

Данашњи текст процесори раде по принципу „Шта видиш то и добијеш” (WYSIWYG – What You See Is What You Get), што би значило да се уређење текста врши тренутно, приликом писања текста, и оно што се види на монитору биће и одштампано.

Данас постоје две основне групе програма за обраду текста:

  • програми за припрему текста за штампање, такозвани DTP програми (DeskTop Publishing) и углавном се користе за припрему текста за штампање у штампаријама (списак ових програма можете видети наhttp://en.wikipedia.org/wiki/List_of_desktop_publishing_software)
  • програми за обраду текста у које спадају прогами типа MS-Word, OpenOffice Writer, Corel WorPerfect… списак оваквих програма може се видети на http://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_word_processors

Свакако, најпознатији програм из групе за обраду текста је програм Word, производ фирме Microsoft. Развојем слободног софтвера почињу да се појављују и други програми који не да могу да парирају „неприкосновеном” Word-у већ га и по неким опцијама далеко превазилазе. Ово није и једина предност оваквих програма – БЕСПЛАТНИ СУ! (да ли би одбили бесплатан рачунар?!). Поред тога постоји и добра подршка за све програме.

OpenOffice је почео 1986. год као StarOffice који је био власнички софтвер. Фирма Sun Microsystems је преузела овај пројекат и учинила је програмски код доступан широј јавности. Идеја је била да се окупи што већи број програмера који би развијали овај софтвер. Прва коначна верзија објављена је 2002. године. До 2004. године овај програмски пакет заузео је 14% тржишта. Након што је Oracle Corporation 2010. преузео овај пројекат долази до разлаза програмера који су радили на овом пројекту и фирме Oracle Corporation и већина њих формира пројекат The Document Foundation, који 2011 објављује LibreOffice.

LibreOffice је бесплатан канцеларијски пакет отвореног кода. 

Он обухвата: 

  • текст процесор, 
  • програм за рад са табелама, 
  • графички едитор, 
  • програм за израду слајд презентација, 
  • програм за рад са базом и 
  • програм за писање математичких формула. 

Креиран је да буде компатибилан са већином канцелариских пакета, укључујући и Micrоsoft Office.

Може да се преузме са адресе https://sr.libreoffice.org/preuzimanje/najnovije/.

Треба напоменути да се класичан приступ обради текста помоћу програма инсталираног на рачунару све више напушта и да се све више користе сервиси за обраду текста у "облаку" (на интернету).

Типична апликација за речено је Гугл Документи (пријавите се на ваш Гугл налог а затим идите на дресу https://drive.google.com/)

Такође на својим андроид уређајима (мобилним телефонима и таблетима) можете користити програме за обраду текста. Неколико андроид апликација за речено може да се нађе на следећим адресама


Comments