I. ИКТ‎ > ‎

2. Оперативни систем

Погледати линк.

У рачунарству, оперативни систем (ОС) је скуп програма и рутина одговорних за контролу и управљање уређајима и рачунарским компонентама, као и за обављање основних системских радњи. Оперативни систем обједињује у целину разнородне делове рачунара и сакрива од крајњег корисника детаље функционисања ових делова. Оперативни систем ствара за корисника радно окружење које рукује процесима и датотекама, уместо битовима, бајтовима и блоковима. Већина оперативних система долази са апликацијом која обезбеђује кориснички интерфејс за руковање оперативним системом, као што су интерпретер командне линије и графички кориснички интерфејс. Додатно, оперативни систем омогућава покретање других, корисничких, програма као што су едитори, преводиоци и интернет претраживачи. Мрежни оперативни систем је друга врста оперативног система.
За хардверске функције као што су улаз и излаз и алокација меморије, оперативни систем делује као посредник између програма и рачунарског хардвера,[1][2] мада се апликациони код често директно извршава хардверу, и фреквентно се врше системски позиви за ОС функције или програми бивају прекидани њима. Оперативни системи су присутни у многим уређајима који садрже рачунар – од мобилних телефона и играчких конзолаа до веб сервера и суперрачунара.

 

Оперативни систем Виндовс

Најкоришћенији оперативни систем у употреби на стоним и преносивим рачунарима је Мајкрософт виндоус,[3] са тржишним уделом од око 82,74%. macOS фирме Епл је на другом месту (13,23%), и разни видови Линукса су колективно на трећем месту (1,57%).[4] У мобилним (паметни телефон и таблет комбиновано) сектору, употреба Гугловог Андроида је у 2017 порасла до 70%[5] и судећи по подацима трећег квартала 2016, Андроид на паметним телефонима је доминантан са 87,5 % и стопом раста од 10,3 % годишње, а њему следи Еплов iOS са 12,1 % и годишњим смањењем тржишног удела од 5,2 процента, док други оперативни системи сачињавају само 0,3 процента.[6] Дистрибуције Линукса су доминантне у серверском и суперрачунарским секторима. Друге специјализоване класе оперативних система, као што су уграђени и реално-временски системи, постоје у многим апликацијама. Јачи сервери користе Линукс, FreeBSD и друге врсте јуниксоликих оперативних система.

Линукс

Линукс (енгл. Linux, IPA: /ˈlɪn.əks/ lin-əks[1][2] или ређе и према творцу неправилно[3] /ˈlaɪn.əks/ lyn-əks)[2][4] рачунарски је оперативни систем сличан Јуниксу, састављен и развијен у складу с принципима слободног софтвера. Главни део Линукса је језгро Линукса[5] (такозвани кернел), или централни дио оперативног система чију је прву верзију развио Линус Торвалдс 1991. године. Само језгро оперативног система постало је доступно јавности 5. октобра исте године, када је постављено на FTP сервер Универзитета у Хелсинкију.[6][7]

Постоје четири главна дела оперативног система Линукс. Први део је језгро оперативног система или кернел. Други део чине придружени програми за рад са системом, као што су алатке за управљање датотекама, уређивање текста, математику, програмирање, обраду звука, слике, видео-записа итд. Трећи дио чине корисничке љуске, које представљају основни начин за рад са системом преко командне линије. Четврти дио чини графички систем X, који обезбјеђује рад са прозорима, менијима, иконама и другим елементима карактеристичним за данашња графичка корисничка окружења.[8]

Линукс је првобитно представљен као слободни оперативни систем за рачунаре засноване на 32-битној Интел x86 серији микропроцесора. Од тада је пребачен на више рачунарских платформи него иједан други оперативни систем. Линукс је главни оперативни систем на серверима, мејнфрејм рачунарима и суперрачунарима:[9][10][11][12]више од 90% данашњих највећих суперрачунара користи неку верзију линукса,укључујући 10 најбржих.[13]линукс такође ради на микросистемима у којима је оперативни систем обично уграђен у уређај. То су на примјер мобилни телефони, таблет рачунари, мрежни усмјеривачи,[14] телевизори[15][16]и конзоле за игру. Оперативни систем Андроид је такође изграђен на бази линуксовог језгра.

Развој линукса један је од најбољих примјера сарадње на пројекту слободног софтвера. Изворни код програма може свако да користи, мијења и дистрибуира комерцијално или некомерцијално, под слободним лиценцама као што је ГНУ-ова општа јавна лиценца. Линукс је обично дистрибуиран у облику линуксове дистрибуције, која укључује језгро и хиљаде пратећих програма. На овај начин се обезбјеђује користан радни систем одмах по инсталацији.

Неке познатије дистрибуције су Дебијан, Убунту, Федора и СУСЕ линукс.

Дистрибуција са графичким окружењем за рад (радном површином) обично има подршку за прозорски систем Икс и графичко окружење као што је Гном или КДЕ, или за мање хардверске захтјеве LXDEили Xfce. Серверске дистрибуције често немају графичко окружење, али укључују друге специфичне програмске пакете као што су серверски пакет Апач и SSH сервер као што је OpenSSH. Пошто се линукс може слободно дистрибуирати, свако може направити дистрибуцију по својим потребама. Програми који се често користе на линуксовим системима су интернет прегледач Мозила фајерфокс, канцеларијски пакет Либреофис и уређивач слика Гимп.

Пошто је већина системских алатки и датотека оригинално потекла из пројекта ГНУ, којег је 1983. започео Ричард Столман, Задужбина за слободни софтвер радије користи име ГНУ/линукс.[17][18]

Андроид (оперативни систем)


Андроид је мобилни оперативни систем компаније Гугл заснован на Линукс језгру, првенствено дизајниран за мобилне уређаје са екраном осетљивим на додир, као што су паметни телефони и таблет уређаји. Кориснички интерфејс Андроида је заснован на директној манипулацији објектима на екрану, коришћењем улаза у виду додира који одговарају покретима у реалном свету као што су превлачење, притискање зумирање (енгл. pinching) као и унос текста помоћу виртуелне тастатуре. Као додатак уређајима осетљивим на додир, Гугл је развио и Андроид ТВ за телевизоре, Андроид Ауто за аутомобиле и Android Wear за ручне сатове, сваки од њих са прилагођеним корисничким интерфејсом. Варијанте Андроид оперативног система се користе и на играчким конзолама, дигиталним камерама, персоналним рачунарима и другим електронским уређајима.

Андроид је развила истоимена компанија (енгл. Android, Inc.) коју је компанија Гугл купила 2005. године. Андроид је представљен 2007. године заједно са оснивањем удружења Опен Хандсет Алајанс (OХA) (енгл.Open Handset Alliance, OHA), конзорцијума хардверских, софтверских и телекомуникационих компанија посвећених развоју отворених стандарда за мобилне уређаје. Први Андроид телефон је продат у септембру 2008. године и од тада је представљено више издања овог оперативног система, са најновијом верзијом 8.0 "Орео", која је представљена у августу 2017. године. Андроид апликације се могу преузети са Гугл плејпродавнице, на којој закључно са фебруаром 2017. године, има преко 2.7 милиона апликација. Андроид је најпродаванији оперативни систем на таблет рачунарима од 2013. године, и покреће се на већини[a]паметних телефона данас. Од маја 2017. године, Андроид има 2 милијарде активних корисника месечно, и поседује највећу базу корисника од свих оперативних система.

Изворни код Андроида је објављен од стране Гугл-а и доступан је под лиценцом отвореног кода, иако се већина Андроид уређаја испоручује у комбинацији софтвера отвореног кода и власничких лиценци, између осталог и власничког софтвера неопходног за приступ Гугл сервисима. Андроид је популаран међу технолошким компанијама које захтевају готове, јефтине, прилагодљиве и лаке оперативне системе за своје високотехнолошке уређаје. Отвореност ове платформе је охрабрила огромну заједницу програмера и ентузијаста да користе софтвер отвореног кода као основу за своје заједничке пројекте, као и да креирају закрпе за старије уређаје, додају нове функционалности за напредније кориснике и да портују Андроид на уређаје који су првобитно испоручивани са другим оперативним системима. Велике разлике у хардверу који се налази у Андроид уређајима доводи до великих кашњења у надоградњи софтвера, где је обично потребно да прође и по неколико месеци између различитих верзија оперативног система и сигурносних закрпа, пре него што се испоручи корисницима, или се понекад уопште и не испоручи. Успех Андроида је довео до тога да постане предмет различитих спорова између технолошких компанија у вези са патентима и ауторским правима.

iOS (оперативни систем)

iOS (раније iPhone OS) је мобилни оперативни систем компаније Епл. Првобитно је развијен за ајфон, а касније и за ајпод тач, ајпад и Епл ТВ. Епл не дозвољава покретање iOS система на хардверу других произвођача. Од 1. септембра 2010, Еплов сервис Ап стор садржи више од 250.000 апликација за iOS,[1] које су преузете више од 6,5 милијарди пута. iOS је базиран на Епловом оперативном систему OS X који је базиран на систему Darwin BSD и стога припада групи јуниксоликих оперативних система.
Овај оперативни систем је најављен 9. јануара 2007. и објављен јуна исте године. 17. октобра 2007. је најављен пакет софтверских развојних алата за овај мобилни систем (iOS SDK) чија је бета верзија изашла 6. марта 2008. као и званични назив система, iPhone OS. Јуна 2010. Епл је променио име оперативног система у iOS. 
Comments