25-27. Анимација

Анимација је поступак стварања илузије кретања цртежима, моделима или беживотним стварима. Крајем XX века компјутерска анимација уздигла је ову уметност на нови ниво. Можемо је видети у биоскопу, на телевизији, на мобилном телефону, на рачунару, на паноима, ...
Рачунарска анимација је уметност стварања покретних слика помоћу рачунара. Рачунарска анимација је подобласт рачунарске графике.
Да би се створила илузија кретања, слика се приказује на монитору и великом брзином замењује благо измењеном сликом.
Да би се око и мозак преварили да виде покрет објекта као непрекидан требало би да се слика измењује 12 пута у секунди или брже. Код вредности које су мање од 12 слика у секунди већина људи може да опази неуједначено кретање. Обично цртани филмови користе 15 слика у секунди. Стандардни филмови на телевизији и у биоскопима користе 24 слике у секунди за стварање илузије покрета. Код рачунарских игара брзина зависи од графичке картице а прихватљиве брзине се крећу од 30 слика у секунди па навише.
Постоји више програма за рачунарску анимацију. Рачунарске анимације се често чувају у ГИФ датотекама које садрже више слика. Ове слике су кадрови анимације.  Такође се користе и други формати о којима ће бити више речи.
Програм који ће се користити за савладавање ГИФ анимација је Active GIF Creator v3.4.
Кратко упутство за коришћење је на следећој страни.

Компјутерска анимација

Компјутерска анимација се може посматрати као виртуелни телевизијски студио у коме се снима филм. У томе студију постоје ликови (глумци), сценографија, свјетло и камере. Основа стварања у сваком филмском изразу је сценарио. То је прича филма. У њему су разрађени мјесто одвијања радње, њен ток, дијалози и драматургија.

 

Код компјутерске анимације сценарио је преображен у storyboard. Storyboard је анимација изражена у сликама које у облику скица приказују кључна дешавања. На тај начин се описује прича, уводе ликови и дефинише тајминг анимације.

 

  • Анимација представља низ незнатно различитих слика које се приказују једна за другом довољном брзином да се тиме створи утисак кретања. Када се цртежи измјењују довољно брзо, долази до оптичке илузије кретања(захваљујући тромости нашега ока)
  • састоји се од низа цртежа који се брзо измењују
  • цртежи обично приказују неки лик (објект) у различитом положају
  • поједини цртеж у низу назива се оквир (фраме) или сличица
  • Све те слике запаковане су у један исти фајл, у једном од анимационих формата.
  • Постоје разне врсте анимација, почев од најједноставнијих, какав је, на пример, анимирани GIF, до много сложенијих анимација.

 

Ово спада у технику анимације  с различитим кадровима

  • црта се (ручно или на рачунару) серија кадрова (цртежа) анимације
  • започиње се и завршава с кључним кадровима (keyframes) – први и задњи кадар акције
  • међукадрови се цртају процесом који се назива tweening ("tween" - in between, енг. између)– постепено се прелази из првог у задњи кадар цртањем одговарајућег броја међукадрова поодређеној путањи
  • техника постала позната након Дизнијевих цртаних филмова – кориштење ћелија (прозирних фолија) за међукадрове
  • понекад се први и задњи кадар анимације знатно разликују, па се tweening не користи (анимација кадар по кадар)

Постоји и техника анимација са преображавањем (morphing) где се  једна слика се претвара у другу

  • Специјализовани софтвер генерише међуслике
Пример коришћења софтвера за анимације са преображајем је на линку http://3dthis.com/morph.htm

Врсте анимације - 2-Д и 3-Д анимација

2-Д анимација

  • најчешће кориштена врста анимације (на пр. цртани филмови) и на рачунарима

3-Д анимација

  • осим висине и ширине, објектима додаје дубину
  • захтевнија за израду и кориштење
  • црта се мрежни модел објеката те се додаје одговарајућа текстура, затим се објекти смештају на неку позадину
  • посебни програми за израду (CAD, за израду VRML objekata)

Тродимензионална анимација се састоји се од три сложена корака:

  • моделирање;
  • анимирање;
  • рендеринг.

 

3Д моделирање је процес израде контуре предмета, односно формирање основног изгледа предмета. Од контуре предмета генерише се тродимензионални предмет, коме се, ради повећања степена реалистичности, додају текстуре, одсјаји, сенке итд.

 Анимирање креираног 3Д предмета врши се задавањем полазне тачке и одредишне тачке, задавањем путање између ове две тачке, као и одређивањем врсте и динамике кретања. На основу ових елемената, рачунар креира секвенце које у низу стварају илузију кретања.

Рендеринг је последњи корак 3Д анимације карактеристичан по великим прорачунима који могу трајати више минута, сати, али и данима. Рендеринг је процес формирања синхронизованог кретања на основу задатих елемената тј. процес формирања континуалне анимације са свим њеним квалитативним елементима (боје, текстуре, сенке и др.).

Најпознатији програми за анимацију су 3D Studio Max, Softimage 3D Extreme i Lightwave 3D.

 











Примери ГИФ анимација су на следећем линку.

Корисни линкови