Растерска графика

Растер као појам теоретски означава "нешто што је начињено од више елемената у неком видљивом дводимензионалном систему". У графици је то приказ од најмање једног до теоријски бесконачног броја поља на површини одређене величине, а заједно граде мозаик сложен тако да чини целовиту слику. При томе се поља морају додиривати, али не и преклапати. Тако створена слика назива се још и битмапа, а поља - пиксели. Број пиксела на површини одређене величине назива се резолуција.

Растерска графика је "цртање" помоћу мозаика пиксела при чему сваки пиксел посебно носи информацију о боји коју репродукује. Та информација није фиксна, дакле могуће ју је мијењати. Величина цртежа или слике добијене на овај начин највише зависи од броју пиксела који је граде. Као веома битан појам унутар графичке индустрије јавља се резолуција, а означава број пиксела на некој одређеној величини. О броју пиксела осим саме величине, зависи квалитет слике, али и њена физичка величина коју заузима на дигиталним медијима за чување података. Уколико желимо повећати растерску слику, то постижемо или увећавањем постојећих или додавањем нових пиксела. Смањивање растерске слике се одвија умањивањем или одузимањем постојећих пиксела. Наравно, тим поступком ћемо добити физички већу или мању слику, али са осетном деградацијом квалитета приказа слике. У односу на векторску графику, растерска је пуна недостатака, али је уједно једини начин да се помоћу рачунара прикаже фотореалистична слика. Важно је напоменути да код растерске графике сваки пиксел може приказивати само једну боју, али садржи податке и о свим бојама које може приказати. Зато готово све растерске слике заузимају поприлично физичког простора на медијима за чување података.

Зависно од броја боја приказаних на растерској слици разликујемо:

• 1 бит-не битмапе (једнобојне, монохроматске). Једнотонски цртеж или текст где постоје само две могуће вредности - црна и бела.
• 8 бит-не битмапе (у сивој скали или у палети - 256 боја) Вишетонска, црно - бијела слика, или једноставна колористичка слика одрађена са највише 256 боја. 
• 16 бит-не битмапе (65 536 могућих боја) Растерске слике које данас све ређе срећемо, а свој су врхунац имале средином последње деценије 20 века због немогућности тадашњих графичких картица инсталираних на тадашњим рачунарима да прикажу већи број боја.
  
• 24 бит-не битмапе (True color или 16 777 216 боја) обухватају сав потребан број боја за приказ фотореалистичних слика на рачуналу у RGB моду. Данас се најчешће користи за приказ слика на екрану.
• 32 бит-не битмапе (слике у пуној CMYK боји, при чему се свакој од CMYK боја додаје по 8 бита 8x4=32) обухватају вишебојне слике намењене штампи, или било каквој репродукцији при којој се користе четири основне компоненте за добијање слике (cyan, magenta, yellow и црна компонента). Изгледом се на екрану рачунара не разликују много од 24 бит-них битмапа.
  

• .CPT - Corel Photo-Paint датотеке подржавају све дубине боја, све врсте слика, негубљиво сажимање величине датотеке, чување слика у слојевима, али заузимају много места на медијима за чување података.
• .PSD - Adobe Photoshop датотеке подржавају све дубине боја, чувају слике свих других датотека, такођер имају негубљиво сажимање, до 100 слојева слика у једној датотеци.

Осим њих, постоје и датотеке које су мањих могућности, али су универзалне за све програме који имају могућности рада са растерском графиком. Њихови формати су:

• .BMP - стандардни формат за растерске слике на свим PC рачуналима. Без могућности су спремања у слојевима, али графика у том формату заузима поприлично простора на медијима за похрану података.
• .TIFF - веома прихваћен формат великих могућности раширен подједнако на PC и MAC платформама. Подржава све дубине боја и чување  у слојевима. Оптимизован је  за штампарски процес, од припреме за штампу до штампања на различитим штампачима јер подржава чувањее слике у пуном CMYK моделу боја.
  

Заједничка особина горе наведеним форматима је негубљивост квалитете при чувању  графике, те веома велик простор који заузимају на медијима за чување  података. Постоје случајеви када је немогуће радити са тако великим датотекама. Из тих разлога постоје формати чији је задатак смањити величину датотеке, али се то у већини случајева одражава на квалитет слике коју чувамо у таквом формату.
Неки од таквих тзв. "деструктивних" формата за приказ растерске графике су:

• .JPG - формат који слику деструктира методом компресије. Свака слика сачувана  у датотеку .jpg формата губи своју првобитну квалитету, али и своју величину коју заузима при чувању на одређени медиј. Степеном компресије можемо управљати тако што већом компресијом слика постаје слабијег квалитета, али и мање величине на медију за чување података. Овај формат подржава приказ свих дубина боја, али није прикладан за графике намијењене штами, већ приказу на екрану.
  Разлог је тај што сваки екран има своју резолуцију која прикрива релативно лош квалитет слике. Из тих разлога је релативно тешко уочити разлику између оригиналне слике и оне са минималном компресијом.

• .GIF - формат датотеке који слику приказује са само 256 боја и намењен је графици за интернет. Није препоручљив за слике са пуно тонова, већ за цртеже или скице. Нипошто се не користи као формат слике намењене било каквом облику штампе.

Векторска графика