Основни појмови о графици и анимацији

Садржај

  1. 1 Основни појмови о графици и анимацији
  2. 2 Примери примене рачунарске графике
  3. 3 Растерска графика
    1. 3.1 Квалитет растерске слике
    2. 3.2 Дигитална слика
    3. 3.3 Прегледање слика
  4. 4 Векторска графика
  5. 5 Дефиниције
    1. 5.1 Википедија на српском-ћирилично издање
    2. 5.2 Википедија на енглеском
  6. 6 Примери
  7. 7 Погледајте
    1. 7.1 Прилози на српском
    2. 7.2 Прилози на енглеском
  8. 8 Презентација могућности графичких програма и програма за анимацију
    1. 8.1 Комерцијални софтвер
    2. 8.2 Бесплатни софтвер
    3. 8.3 Бесплатни софтвер отвореног кода

Основни појмови о графици и анимацији

Милан Вујаклија, у свом Лексикону страних речи и израза[1] наводи:

„Графика (грч. graphikē), вештина писања (или: цртања, сликања); поступак при умножавању књижевних и уметничких дела.“

А под појмом „графичке вештине“:

„Сви поступци при репродуковању и умножавању писма, слика или цртежа помоћу плоча или печата; дрворество, литографисање, бакрорезачка и челокорезачка вештина, затим: фотолитографија, цинкографија, аутотипија и друго.“

sl1.jpgРачунарска графика (енгл. computer graphics) обухвата стварање, чување и употребу модела и слика објеката. Модели и објекти рачунарске графике потичу из различитих подручја: природе, науке, инжењерства, апстрактних концепата...
Док је предмет рачунарске графике синтеза слика на основу рачунарских модела стварних или имагинарних објеката, обрнути процеси анализе сцене и реконструкције модела објеката предмет су дисциплине која се назива обрада слике (енгл. image processing).
Обрада слике обухвата подподручја:
  • побољшање слике (енгл. image enhancement) - развој и примена техника побољшања квалитета слике и повећања контраста, детекције и
  • препознавања узорака (енгл. pattern detection and recognition) - откривање стандардних узорака на слици укључујући нпр. оптичко препознавање алфанумеричких знакова (енгл. optical character recognition), анализу сцене и рачунарски вид (енгл. scene analysis and computer vision) - препознавање и реконструкција 3Д модела сцене на основу више 2Д слика.
Иако се рачунарска графика и обрада слике баве рачунарском обрадом слика у почетку свог развоја биле су раздвојене дисциплине. С развојем растерске графичке технологије долази до тренда конвергенције ових двеју дисциплина.

Примери примене рачунарске графике

sl14.jpgРачунарска графика данас се користи у различитим подручјима привреде, администрације, едукације, забаве и свакодневног кућног живота. Подручје примене се убрзано шири с распрострањеношћу рачунара. Неки примери примене рачунарске графике укључују:
  • корисничке интерфејсе (већина апликација на персоналним рачунарима и на радним станицама имају графички систем прозора (енгл. graphical user interface – GUI) помоћу кога комуницирају са корисницима. Примери таквих апликација укључују обраду текста, стоно издаваштво, прорачунске табеле...);
  • интерактивно цртање (у пословним, научним и технолошким применама рачунарска графика користи се за приказивање функција, дијаграма, хистограма и сличних графичких приказа са сврхом јаснијег сагледавања сложених појава и олакшања процеса одлучивања);
  • канцеларијска аутоматизација и електронско издаваштво (рачунарска графика широко се користи за израду електронских и штампаних докумената);
  • пројектовање помоћу рачунара (енгл. Computer Aided Design - CAD данас се стандардно користи за пројектовање система и компонената у машинству, електротехници, електроници, телекомуникацијама, рачунарству...);
  • симулација и анимација (рачунарска графика користи се за научну и инжењерску визуелизацију и забаву; подручја примене обухватају приказе апстрактних математичких модела временски променљивих појава, ТВ и филмску технологију...);
  • уметност (рачунарска графика се користи за креирање уметничких слика – дигитална уметност);
  • трговина (рачунарска графика се користи за визуелну анимацију и електронску трговину);
  • управљање процесима (подаци из сензора динамички се приказују у прикладном графичком облику);
  • географски информациони системи (рачунарска графика користи се за тачан приказ географски расподељених и распрострањених система и мерних података нпр. у телекомуникацијама и телеметрији);
  • графичко програмирање (рачунарска графика се користи за аутоматизацију процеса програмирања виртуелних система, нпр. у инструментацији).

Растерска графика

Растерска графика или битмапа је податак који представља правоугаону мрежу пиксела или обојених тачака, на неком графичком излазном уређају као што је монитор или на папиру. Свака боја појединог пиксела је посебно дефинисана тако да (на пример) РГБ слике садрже три бајта по сваком пикселу, сваки бајт садржи једну посебно дефинисану боју.
Red Green Blue - то значи да свака боја има своју вредност, мењањем вредности се добијају друге боје осим ове три основне. Што је више ових вредности слика ће заузимати више простора. Ако је слика црно-бела то значи да пиксел захтева само један бит за разлику од слике у боји која захтева три бајта (РГБ) по једном пикселу. Црно-беле слике су управо ради тога мање по заузимању простора.
Лице са осмехом (Извор Википедија (http://en.wikipedia.org/wiki/Raster_graphics))
Лице са осмехом (Извор Википедија (http://en.wikipedia.org/wiki/Raster_graphics))

Квалитет растерске слике

Квалитет једне растерске слике одређује укупан број пиксела (резолуција) као и број вредности за сваки појединачни пиксел (дубина боје). Ако је дубина боје већа, више се нијанси може приказати, то значи бољу слику као и веродостојнији приказ. Слике захтевају много меморије, због тога се користе разне врсте сажимања (компресије). Битмапа (bmp) је несажета датотека која не користи ниједну врсту сажимања, слике у том формату су веома велике, за разлику од БМП формата много популарнији и чешће коришћенији је JPEG (jpg) формат који сажима слику а да се не примети губитак у квалитету иако је то немогуће извести, али је близу стварности.
Растерска слика се не може повећати на већу резолуцију без губитка квалитета, што није случај са векторском графиком. Растерска графика је практичнија него векторска графика за фотографе и обичне кориснике. Векторску графику користе графички дизајнери и ДТП уређивачи (преламачи). Прве верзије монитора могле су да прикажу од око 72 до 130 пиксела по инчу (ppi), док данашњи принтери могу да штампају 2400 тачака по једном инчу (dpi).

Дигитална слика

Дигитална слика је приказ дво-димензионалне слике са коначним скупом дигиталних вредности које се називају пиксели.
Пиксели су меморисани у рачунарској меморији или хард диску као растерска слика или растерска мапа односно дво-димензионални низ малих целина. Често се те вредности преносе у сажетој (компримованој) форми, као што је jpeg формат. Дигиталне слике се могу створити помоћу дигиталног фотоапарата, скенера, радара, сеизмолошког профилисања и тако даље.

Прегледање слика

Корисник може на више начина прегледати разне формате слика. GIF, JPEG и PNG слике се могу прегледати и преко интернет претраживача зато што су то стандардни интернет формати. Такође, за ту сврху служи прегледач слике (енгл. image viewer) који обично чита мноштво формата, такав као што је програм IrfanView.

Векторска графика

Векторска графика или геометијско обликовање (енг. Vector graphics, geometric modeling) је начин приказивања слике помоћу геометријских облика као што су тачке, линије, криве и полигони, а који су засновани на математичким једначинама.
У принципу, векторски облици се много лакше памте него захтевне растерске (битмапиране) слике. Скоро сви данашњи рачунарски графички прикази преводе векторску слику у растерски формат. Растерска слика је меморисана у меморију и садржи податке за сваки појединачни пиксел неке слике. Појам векторска графика је већином коришћен у контексту дво-димензионалне рачунарске графике. Скоро свако 3Д приказивање је извршено помоћу 2Д векторске технике (помоћу тачака, линија и полигона).

Дефиниције

Википедија на српском-ћирилично издање

(Википедија на српском-латинично издање)
Графика је визуелно приказивање нечега на некој површини као што је зид, платно, монитор, папир или камен у циљу информисања, илустровања или забаве.
Примери су фотографије, цртежи, скице, графови, дијаграми, симболи, геометријски облици, карте, инжењерски цртежи и остале врсте слика које нису текст.

Графика може бити функционална и уметничка. Графика може бити непостојећа или може представљати нешто из стварног света.

Википедија на енглеском

Graphics (from Greek γραφικός; see -graphy) are visual presentations on some surface, such as a wall, canvas, computer screen, paper, or stone to brand, inform, illustrate, or entertain. Examples are photographs, drawings, Line Art, graphs, diagrams, typography, numbers, symbols, geometric designs, maps, engineering drawings, or other images. Graphics often combine text, illustration, and color.
Graphic design may consist of the deliberate selection, creation, or arrangement of typography alone, as in a brochure, flier, poster, web site, or book without any other element. Clarity or effective communication may be the objective, association with other cultural elements may be sought, or merely, the creation of a distinctive style.
Graphics can be functional or artistic. The latter can be a recorded version, such as a photograph, or an interpretation by a scientist to highlight essential features, or an artist, in which case the distinction with imaginary graphics may become blurred.

Примери

Погледајте

Прилози на српском

Прилози на енглеском

Презентација могућности графичких програма и програма за анимацију

Комерцијални софтвер

Бесплатни софтвер

Бесплатни софтвер отвореног кода

Comments